Rođen sam u Beogradu pre mnoogoo godina, pre Drugog svetskog rata. Na Zapadu živim već zadovoljno 50tak godina, ali svake godine svratim bar jednom na nedelju-dve, i moj rodni grad sve mi se manje sviđa (istina, u njega ne nabrajam Novi Beograd, razna naselja izgrađena posle rata i druge favele). Pratim preko interneta kakve se sve svinjarije događaju, kakve nakaze su na vlasti – a to ređanje nakaza traje neprekidno još od 1944 g. Još uvek se radujem (znam, blesav sam) predstojećoj poseti rodnom gradu – mada je on sve manje moj, ali već posle par dana se sve više radujem odlasku iz njega i povratku u normalni život, u normalnoj društvenoj i političkoj sredini u kojoj stalno živim. Još par poseta – i dosta... postaje dosadno, već sam video sve svinjarije...